Descent 2 (2009)

Descent 2


[You must be registered and logged in to see this image.]

Grupa mladih žena (a i molim vas, kome bi to drugom na um palo?) spelologa amatera istražuju neistraženi pećinski sistem u nekakvim Apalacha planinama (kako zgodno, Apalacha - Alapača... hehehehhe).

I tako one krenu, pune entuzijazma, šale i veselja. Međutim isto će im jako brzo prisesti. Jer, u tim pećinama žive nekakve čovekolike spodobe.

A te spodobe su jako snažne, a bogme i željne mesa. Bilo kakvog, može i ljudskog, braća ne pitaju.
I onda cirkus počinje... i samo ga jedna preživi. Dočepa se površine i sunčevog svetla.



U ovom filmu, nastavku, cirkus se nastavlja tamo gde i stao, jel da...
Žene su nestale i nema ih danima. Organizuje se "Search&Rescue" party da ih u tom beskrajnom kompleksu pećina nadje.
Prve pretrage su bezuspešne, ali se nastavljaju... i odjednom, Sara, jedina preživela iz prve ekspedicije, se pojavi...

Lokalni šerif, totalni krkan, papak i seljober u telu medveda a mozga veličine andola sumnja da je ona pokokala svoje drugarice, jerbo se sva krvava dogegala. A ona jadna niti zna kako se zove, ni gde je ni kolika joj je plata. Totalno dezorijentisanu i napaćenu je posade u bolnicu, da se tamo oporavi i povrati pamćenje. Ali jok, ona seljačina od pandura je vadi od tamo, navlaći na nju opremu i priključuje je spasilačkoj misiji koja se sastoji od njega samog, njegove pomoćnice i par profi spelologa.
Kuku se njoj, u tami pećina joj se počinje film odmotavati... grozote koje je doživela, doživeće opet. Ali ovaj put, ona ce biti spremna.

Ovaj film je rasni i čistokrvni Buu hororac, sa lepo doziranim i odrađenim Hack&Slash scenama. Samo okruženje radnje, tj scena, (pećine) daje režiji mnogo mogućnosti u implementaciji svih ostalih horor efekata i kerefeka. Igre svetla i senke, odjeci, sporedni zvuci u apsolutnoj tisini (kapanje vode, disanje itd) mi nisu do kraja iskorišćeni. Moglo je za par nijansi bolje.

Ipak, neuvežbanom horor gledaocu iskreno savetujem da film gleda isključivo iz fotelje sa ugrađenim pojasom za vezivanje.
Zarad lepih i dobro urađenih Buu! scena (one scene gde se nešto desi brzo i iznenada, pa vas toliko prepadne da se posle tresete kao sveze pihtije na tanjiru za vreme zemljotresa) U suprotnom, rizikujete prilikom spomenutih scena da zviznete glavom o plafon a tom prilikom i duboku nesvest, ili komu... sto bi bilo šteta jer bi ste propustili kraj filma.
Ako već nemate pojas na fotelji (a ja se pitam kakva je to fotelja bez pojasa) stavite šerpu na tintaru i tako gledajte film. Prilikom "buu lansiranja" iz fotelje nećete pasti u nesvest ili komu. A možete i nekog ukućana da zamolite da vas veze za krevet, i strpa vam maramicu u usta. Čisto da komšija ne bi pozvao policiju zbog vaših krikova punih agonije i straha...




Šalu na stranu, zezanje pred sebe.
Film jeste strašan. I to mnogo. I to je ono sto ja smatram istinskim hororom. Kada osećam strah i jezu prilikom filma. A i malo posle.

Tome je najviše doprineo sam ambijent, tj scena filma. Užasno klaustrofobične scene, gde se naši junaci provlače kroz hodnike pola metra visine i širine samo sebi donosi jezu. Da ne pričamo o onim stvorovima koji ih love...
Režija je u tim stvarima odlično odigrala, mada uvek ima ono "moglo je bolje"...

Gluma glumaca je osrednja, ćini mi se... nisam mnogo na to obraćao pažnju, jer sam film vam istu drži od prve do zadnje minute. Ni milisekunde praznog hoda, šuplje priče ili nešto slično tome.
Ako nije borba sa kreaturama, ili izbegavanje, onda je provlačenje i izvlačenje kroz uske i široke, okomite i vodoravne tunele, tunele i pećine i traženju izlaza.

Muzika filma se prelila preko istoga kao glazura na torti. Ulazi u svaku sporu i pukotnu... i to toliko savršeno, da je i ne primećujete tokom gledanja. Ali vam itekako podiže pritisak, adrenalin i prpu. I naravno, mnogo zateže onaj pojas na fotelji, ako ga imate.

Početak kraja filma je odrađen bas, bas onako lepo, divno...humano, da bi ga producenti i režiser u talu zajedno, na kraju kraja uprskali i bukvalno usrali praveći time prostor za treči deo. Fuj, sram vas bilo, kapitalistička holivudska bratijo.




Sve u svemu, u mojim očima i mom kontu, ovaj horor je pravo malo remek delo, ponos svog žanra. I dokaz da se sa vrlo malo para može napraviti nešto sto će milione ljudi propisno da uplaši, i utera im jezu u kosti. Cak i tvrdokornim i prekaljenim horor konzumentima. Ali najbitnije, da ih time i dobro zabavi. Kod mene je uspelo.

Recept sa puzanjem kroz majušne koridore iz Aliena je definitivno uspešan,pa ga obilato i koriste,kad već radi....i to dobro radi.
Samo sam pročitao opis,film jok gledao stao sam sa `ororima odavno,no nek je srećom prva recenzija