Veštice na balkanu

Da li poznajete lično neku? Da li ste ih, da kažem, iskusili?
Tema za sve ...
Nikome nije stran koncept, mada je zapad učinio svoje pa se pod terminom "veštica" odmah pojave slike tipa


Koje je vaše cenjeno mišljenje?

Evo jednog od mojih iskustava ... upoznala sam baku, na žalost nije više među živima, koja je mogla pročitati sve (ne moram da naglašavam posebno šta) iz flaše vode. Čak i imena određenih ljudi, njihov izgled, izgled kuće, gde je šta sakriveno. Dakle, veštica u pravom smislu te reči ... naravno, bila je osuđivana čitavog života i jasno i glasno o tome govorila.
Smatram da strah od nepoznatog kod ljudi stvara nepoverenje i sklonost da se osudi.
Ta bakica je zaista živela siromašno, u trošnoj i neuglednoj kućici, okružena raznim životinjama, slepa na jedno oko, gluva na jedno uho ... ma bila je prava. Na žalost, nisam nikada saznala na koga je prenela svoje umeće, ali mi je svakako pričala o devojci koju je izabrala, a sa kojom nije bila u srodstvu. To naglašavam jer se obično takva znanja prenose sa kolena na koleno, ali ne uvek, kao npr u ovom slučaju.
Eto male odskočne daske, pa izvolite

Pa ja nisam upoznao bas takvu, ali blazu varijantu iste jesam.
Kako je znam. Pa u kuci mi je. Evo sta se desilo samo jednom, a ima jos primera. Mozda ce ovo nekima izgledati cudno ali istina je od reci do reci. Od tog slucaja, dosta vode je Dunavom proteklo, ali poceo sam sve gledati drugacijim ocima. Koliko god se trudio da dozivljenu situaciju gledam drugacijim ocima (ocima naivnog) uvek mi se vraca ko bumerang pitanje "kako bre".
Sebe smatram prosecnim primerkom muskog roda sa svim svojim vrlinama i manama, zeljama, porocima i slicnim zajebancijama koje nas KRASE.

Elem u potaji sam odvajao, mesecima, za nove stapove i masinice koji bi me nacinili "boljim" i cenjenijim clanom ribolovacke bratije.
Tolika je to tajna bila da cak ni oba oka nisu smela da vide mesto steka. Nekako oduvek sam vise verovao desnom oku jer njime inace nisanim, a i nikad me nije razocaralo. Takvu uzajamnu vezu smo izgradili da sam njime i curama, a kasnije i zenama namigivao. Nisam se nikad sekirao dali je levo ljubomorno, jer imam apsolutno poverenje u njegovu lojalnost, ali desno je desno.
I tako je to bilo mesecima. Kap po kap, dinar po dinar i ospeh se blizio. Vec sam se video kako ponosno razvlacim stapove u akcionu poziciju, dok jutro s'radoscu gura duvavsku maglu, pripremajuci je za suncan dan. A oko mene. Oko mene zavist do neba. Pa komentari jos pospanih i za laz nespremnih kolega sa nazdravljanjem, "zdravo te sluzili" "dugo ribu snjma mlatio" i sve tako.
Jebes pecanje kad te niko ne primeti. Nece ni riba da te zapazi, a kamo li da trzne. I tako snovi su sve realniji postajali.
Stek debeo, zreo za akciju, a ja vec balavim. Od sutra su moji. Ja faca, ja bog. Radost do neba. Sutra kad mi gospa krene na poso, ja krecemu realizaciju sna.
I sve bi to bilo lepo da nije vidovitost umesala prste. Ko grom iz vedra neba zacuh recenicu "Znas sutra bi mogao da odes po tepih kod Liona u Galerriju podova".
Kakav bre crni tepih. Pa odkud kinta. Pa ovo pa ono, al dzabe.
"Ja ga rezervisala i ne pravi se tosa, kad znam da si za to odvajao i sklanjao u onu staru crnu patiku. Lepo je sto oces da me iznenadis i obradujes i ......" Ma padale su tu jos mnoge recenice, ali verujte mi nisam ih vise cuo.
U glavi mi je samo odzvanjalo "kako je doznala". Nemogu da verujem. Moja sveta tajna, moj san, moj ponos kopneli su, nestajali su a zal se u srce uselila.
I kao sto predpostavljate, otiaso sam po jebani tepih. A kako i nebi. Sa djvolom se netreba segaciti.
Mada ni danas mi nije jasno, sta me je odalo. Pasulj u to vreme nismo imali ni u kuci ni u ostavi. Bilo je ostataka piletine, al necu da verujem.
Kako tako moj plan je propao a pitanje je ostalo, i dan danas zvoni K A K O STA ME JE ODALO
I naravno vise nepravim stekove a potrebe mi se poklapaju sa potrebama moje, neko bi reko polovine a ja znam, celine.
Na pecanje vise ne idem, i znam sta hocu. Bar mi zena kaze da sam puno zreliji i da znam sta hocu.
E samo kad se setim kakva sam faca bio. A tek stapovi. Svi su mi zavideli, pa i ribe. Prosto su se utrkivale da se zalete na moje stapove.
Neki je vrag ucinio svoje tog kobnog dana. Od tada, tepih mi posta ponos i dika, i jadnika stalno usisavam jer ga svi od reda gaze. Jedini me on razume. Nekako sudbinski smo postali povezani.
Eto. to mi se dogodilo. Pa vi vidite. Ima neki vrag, neka sila koja nas stalno gleda i redovno cinkari. Zasto, pojma nemam. Za ciji racun to znam, ali sam pao sam se ubio.
Nadam se da ispovest podrzava temu.

Dakle - moj deda je po ovome veštac !?!?!

Nema mesta u kući da sakrijem pare i, naročito, čokoladu a da deda ne nađe



Moja baka je bila ... recimo - vidovita, pa ja nasledila

Ima mnogo primera. Samo da kažem da je i vlastitu smrt predvidela i "režirala" ...

Deda se već navikao na moje čudne izjave tipa: neću sa vama u auto jer ćete se tumbati! (I stvarno je imao saobraćajku ali - ko mu je kriv kad ne sluša )

e jesi me razočarao nešo s obzirom da si vojno lice

Spojler:

yugo 45 ::e jesi me razočarao nešo s obzirom da si vojno lice

Spojler:

Ahhaaaa. Ne pobijes djavola. Gledao sam bre ucinak dinamitasa i bombasa, i smucili su mi se. Mrak mi pao na oci. Sitna riba plutala mrtva, a kod sam zronio da vidim ucinak na dno, mrtvi komadi na dnu. Tuga.

Glupa varijanta: propuste struju kroz vodu !

Verovali ili ne ... neki i prežive

šok bombe neso one prave samo buku ne prave bombe
to je vojni recept na (mislim) sa pasuljana

Veliki pritisak je taj koji ubija ribu a ne srapneli. Sok bomba proizvodi veliki bljesak i snazan zvuk i naravno pritisak dovoljan da ubije sitnija bica.