Aditivi (E- nesto)

da, d,a pa tima imas silent hill farmu, i zaboravio sam. KAd ce d akrene proizvodnja zdrave hrane?
Kad sam bio mali, ziveo sam na selu, najeo sam se prirodnih jabuka koje su bile male i nikakve, ali bilo ih je i velikih i lepih, nisu sve neprskane neugledne, i bile su mnogo ukusnije od ovih modernih papirnog ukusa.

sve se prska da se ne prska ubili insekti sve živo
moji imaju bastu tu u N.Pazovi
i oni prskaju ali samo ono sto moraju i kad se pojave stetočine

kod nas cim stigne bilo sta prvo od povrca to se isto povrce se više ne kupuje na pijaci
zimus keva zasadila luka salate pa bi trebalo za mesec dana da bude nesto
samo paradajz je prosle godine kasnio kao nika d
jbg morao sam da kupujem na pijaci

elem kad se kupuju strukovi paradajza za sadnju na pijaci mozete da trazite strukove koji su
umočeni u neki otrov ili ne
tako nesto
taj otrovni brze stize i prvo pocrveni spolja pa tek unutra
a ovaj nas prvo iznutra ,pa tek spolja
nista lepse uberes zeleni paradajz koji je tek malo spolja zarudeo
a unutra crven ko krv
i nema onih drvenastih delova a o ukusu ne treba puno pričati
samo da nekih godina ne mozes ga dovoljno posoliti koliko je sladak
a paprike budu neke sprčaste sušta suprotnost u odnosu na one na slici od kesice sa semenom , jbg al su slatke

najviše me nerviraju oni seljaci na pijaci na smederevcu na onoj krivini
lažu ko novinari te nije prskano
te nije iz plastenika , te ovo te ono
kod njih kupujem samo voće

dosta tog voca stize iz okoline smedereva, a tamo su stvari vrlo zagadjene, zbog celicane. Ja sam radio tamo neko vreme, kad ujutru parkiras cist auto pred kancelarijom, popodne te saceka auto prekriven nekom crvenom prasinom. Dok radis, oko zgrada prolaze kosmonauti sa gajgeovim brojace. To je u stvari metalna prasina, ona se vidi i u vazduhu, kako se presijava zlatnim sjajem. Naravno i udise se. Ne sumnjam da je kancerogeno, tamo ima dosta kancerogenih bolesti. Kakve tek posledice ostavlja po okolno zemljiste i voce i povrce, ni ne razmisljam.
Sto se tice otpornosti biljaka, pazi, kod nas je unisteno kvalitetno seme, koje bi mozda moglo da se odbrani bolje, a mozes da nabavis samo ove hibridne varijante koje su vestacke, genetski modifikovane samo da bi bilo veci plod.
Jel ima igde kukuruza osmaka jos uvek? Mislim ajde mozda i mlatim, ali verujem da je prilicno iskorenjen. Ali taj kad ispeces ili skuvas, daleko je bolji nego ovi hibridi.

Kod nas na jugu ima osmaka ali veoma retko.
Kupujem ga od jedne porodice koja živi ispod Vlasinskog Jezera(ispod, jer je Vlasina na 1300 metara nadmorske visine a ovo selo je malo ispod) jer ga moje ženske obožavaju.
Tamo isto kupujem i teletinu koja je fantastična i koja se topi u ustima a kuvaš/pečeš/pržiš veoma kratko.

E sad, to je mnogo kvalitetnije nego, recimo, pre 20 godina. Zašto? Zato što u zadnjih 20 godina, cela privreda i proizvodnja u Pčinjskom okrugu je stala a ona u to vreme nije bila mala...

U to vreme, radile su fabrike u celom okrugu (moram da ih nabrojim, nije reklama , samo jedna danas radi) Yumko, Simpo, Alfa Plan, Koštana, Zavarivač, DIV (sada BAT)...
Sećam se kao dete, ono što Garw kaže sad za Smederevo, neka metalna prašina u vazduhu, oseća se duvan dok se suši u fabrici i još mnogo toga...

Sad nam je lepo i čisto, nema fabrika da nas zagadjuju, svi poljoprivrednici koliko mogu izbegavaju pesticide, hrana je, barem kod nas, veoma čista i zdrava a narod gladuje

Ne isplati se proizvodnja organske hrane, a oni koji je proizvode goret će u paklu koliko lažu

Moja jabuka, prcava, flekava i šta ja znam bi trebala biti 120 din kg.
Ko bre da da tolike pare za kilo pomija za krmad ili džibru za rakiju?


Meni genetski modifikovana klopa ne smeta, a mom buđelaru godi. Mislim, ako sam celi život jeo otrove, dosad mi se organizam adaptirao. Bojim se samo da se ne razbolim od zdrave hrane...

Je... jabuku koju ni crv neće !

a sto mora da se isplati nesto, proizvodi za sebe. Danas niko nece nista da radi ako ne moze dobro da zaradi. E zato i jedes aditive u kapucinu i sladoledu, jer s njima sladoled duze stoji u magacinu, pa je veca zarada trgovca.

Koji će mi klinac za mene 70 stabala jabuke? Da je godina kakva treba, to bi bilo min jedna tona.

Doduše, pretvorena u rakiju bilo bi potaman za moje potrebe

http://www.youtube.com/user/freehumanity888#p/c/0/txadhWB29WU

Glorija ::http://www.youtube.com/user/freehumanity888#p/c/0/txadhWB29WU

Kad kupujem, okrećem deklaracije - čim vidim mnogo E-ova , ne uzimam.
Prvo i osnovno - gledam sastav, onda rok trajanja.Trudim se da kupujem osnovne namirnice - povrće,voće, sir, mleko, ml.proizvode, jaja, meso, brašno -razne vrste, pirinač, začine ( bosiljak,peršun,lovor,biber,so,paprika) i sama pripremam jelo.
Ne koristim kečap, već kuvani paradajz, ne koristim senf,majonez, viršle, paštete,nareske, kobasice, salame,vegetu, margarin, ...
E sad, milku sa celim lešnicima ne mogu baš sama da smućkam.
i znam da je hemija, ali volim puding od vanile, šlag, smoki...

Bez bar 3 E-a tesko je naci bilo sta. Ja se uvek obradujem kad nadjem crni hlab u prodavnici, kad iscitam sitna slova ono bar 3 komada. Ne bi me cudilo da je bar jedan za boju, da se izvadi taj, hleb bi bio beli
Kad sam bio mali prodavnice su prodavale crni hleb (pravi crni) po dosta manjoj ceni od belog, jer je bio jeftiniji za proizvodnju, a i neugledniji i tvrdji. Danas, sa sirenjem prica o zdravim hranama i slicno, dosli smo do nivoa da ono sto smo nekad imali skoro za dzabe danas placamo debelo, jer je zaboga odjednom tesko za proizvodnju.
Pomalo me sve na trzistu podseca na moju omiljenu knjigu, Rat Trgovaca.

Ovo vredi pročitati (mail od lekara )

Nećemo Hitnu pomoć!" - kaže gospođa. "E, pa mi ćemo da je zovemo!" - kaže Laki.
Stojim i gledam čoveka, matorog čoveka, bledog, u bari, naslonjenog na metalni ćošak piljarnice. Nezgodno sedi. Laki ga namešta, pokušava da mu ispravi desnu nogu. Supruga bledog čoveka gleda to i kaže: "Ma, to mu se i juče desilo, biće mu dobro." Laki, jedan brižan i dobar čovek, gleda je s nerazumevanjem.
"Orošeno mu je čelo" - konstatuje sedi tip, čučne i uhvati ga za zglob desne ruke. Gleda na sat. Dakle, lekar. "Moramo da zovemo Hitnu pomoć" - zaključuje. "Zvali smo, stavili su nas na čekanje" - kaže Laki. "Je l' on sam seo tu?" - pita lekar. "Nije sam seo, pao je, mi smo ga namestili ovako" - odgovara Laki i gleda u mene. Lekar se mršti i zove bledog čoveka: "Gospodine!" Gospodin ne odgovara nego teško diše i teško drži glavu uspravno.
Izlazi piljarica, prilazi jedna fina gospođa, a jedan onako sportski tip stao je nekako nadmoćno ispred cele ekipe. Piljarica drži teglu šećera, fina gospođa vadi mobilni i priča sa Urgentnim centrom, a sportski tip konstatuje da čoveku u bari nije ništa.
Svi smo prisebni, svako iz svojih razloga i svi iz jednog zajedničkog - nije nama loše.
Čovek u bari ima sve kraće udahe, glava mu se trza, curi mu znoj sa čela. Sve je bleđi.
"Jeste li dobili Hitnu?" - pita Laki. "Dobila sam" - kaže fina gospodja - "Rekla sam im da dođu na Kalenić pijacu." Laki me prvo gleda, pa me šalje na ulicu, da mašem kad naiđu.
Već sa nekoliko koraka udaljenosti situacija ne deluje tako dramatično. A prošlo je i neko vreme, navikao sam se. Čovek izgleda kao da umire, a ja se navikao. Samo, to je dobro, to znamo i Laki i ja i fina gospođa i piljarica i svi koji su se nekad našli u situaciji da nemaju vremena za paniku.
To zna i Ciganin koji prodaje cveće. Prilazi, u desnoj ruci mu je cveće, u levoj polovina limuna. Vikne: "Daj mu limuna!" Lekar se mršti. Interesuje se da li je Ciganin lekar. Ciganin nije lekar ali je uporan. "Daj mu limuna!" - ponavlja i pruža onu polovinu supruzi.
Supruga se snebiva, gleda u lekara i nespretno pokušava da sipa sok od limuna mužu u usta. Sve curi niz bradu. Muž je bukvalno beo.
Ciganin mirno ostavlja cveće, čučne i sada slobodnom desnom rukom na silu otvara čoveku usta i ispravlja mu glavu. Levom mu cedi limun direktno u grlo i baca koru. Uzima šećer i stavlja mu jednu kašiku u usta. Zapuši mu nos. Ovaj posle nekoliko sekundi proguta sve. Posle nekoliko desetina sekundi mu je bolje. Otvara oči. Progovara.
Ciganin ustaje, uzima cveće i kaže lekaru: "Sad ga leči."