Ancient SFtim

George A Romero

Ići dole

George A Romero

Počalji od Šerif taj Sub Dec 04, 2010 11:05 pm

George A Romero

Ovaj članak sam onomad pisao za deseti broj Vektora, pa nije mu zgoreg da bude ovde.
Ancient forum treba da ima Romera uz sebe... heheh.



Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za pojam „zombi”. Spominje se u literaturi, u filmovima, video igricama i muzičkim numerama.
Najzaslužniji za to je svakako Džordž Endrju Romero , koga zovu i ocem, ili dedom svih zombija. Zašto je to tako i kako je došlo do toga, uslediće... čim pretresemo pojam „zombi”.

Kad pomenem zombije, neko će odmah pomisliti na zombi filmove, a neko na Afriku i vudu magiju iz koje je pojam i nastao.
Inače, za zombije se smatraju osobe koje su se vratile iz mrtvih, i/ili osobe kojima su oduzete, neznanim vudu metodama i vradžbinama, slobodna volja, um i emocije.
Najvalidnija definicija zombija bi bila da je to osoba kojoj je vudu magijom oduzeta slobodna volja u cilju pokoravanja vudu vraču, takozvanom „Bokoru”, koji su istu tu osobu ili osobe iskorištavali kao besplatnu radnu snagu ili robove. Da li u tom mitu ima istine ili ne, nije predmet ovog teksta. Predmet je fenomen popularnosti zombija u horor filmovima i šta je (u stvari ko) doveo do toga.

Ljubitelji horora će, naravno, kao iz topa odgovoriti – Romero, i neće pogrešiti.

Ali prvo, da vidimo ko je Džordž A Romero, i šta ga je to učinilo babom svih Zombija...

Rođen je 4. februara 1940. godine u Nju Jorku, od oca Kubanca amera i majke Litvanke amerikanke. Ponadao sam se da mu je majka, otac ili baba crnkinja-crnac iz afrike gde se praktikuje vudu magija, ali nije. Znači, tu ne možemo tražiti koren njegove opsesije zombijima.
Ako iznesem podatak da je pohađao i završio Karnegi Melon univerzitet u Pitsburgu, ni to nam neće ništa pomoći... ipak, u tom istom univerzitetu postoji i koledž za primenjenu umetnost, pa su stvari malo jasnije.
Nakon završetka koledža, Džordž se baca na izradu kratkih filmova i pokoje reklame. Znači, ušao je u filmski biznis. Ipak, nedostaje još ona mala nit koja bi povezala njegov posao sa hororom, pa da donekle skontamo šta je iniciralo rođenje prvog zombija u njegovoj, nesumnjivo velikoj, mašti.

Inspiraciju za njegov prvenac, najpoznatiji i najčuveniji zombi horor film, nalazimo u jednom njegovom ranijem radu, na kom je bio angažovan da odradi deo jedne epizode, pazite sada apsurda, najpopularnije dečije serije nakon Ulice Sezam. Serija se zvala „Mister Rogers' Neighborhood” i u toj seriji se sam Mister Rogers podvrgava operaciji vađenja krajnika.
I to je to! Vađenje krajnika u dečijoj emisiji je stvorilo „Night of the living Dead (Noć živih mrtvaca)” 1968. godine.

Skupio je ekipu, a zajedno sa njom i deset hiljada dolara budžeta. Neverovatno, ali istinito. Jedan od najpoznatijih horor filmova svih vremena, rodonačelnik zombi podžanra, i pokretač novog talasa u horor industriji je snimljen sa samo deset hiljada dolara!

Produkcijski, film nije ni komplikovan ni zahtevan. Jedna izolovana kuća u prirodi, blizu nje jedno groblje i grupica glumaca, koji su zasigurno jeftiniji nego statisti. Istima su se nanosile maske i mnogo, mnogo šminke, da se pretvore u zombije.
Ipak, ono što čini ovaj film kultnim, je ne smo nova zombi ideja, nego i svojevrsna, Romeru jedinstvena atmosfera koja ni najtvrdokornijeg horor fana onda nije ostavila ravnodušnim.

Nakon toga, vođen svojim uspehom, snima filmove There's Always Vanilla 1971. godine, zatim Jack's Wife / Season of the Witch 1972. i The Crazies 1973. i Martin 1977. godine.
Dramu, horor dramu, zombi i na kraju vampir film. I naravno, ti filmovi mu prolaze gotovo nezapaženo. Ipak, majstor se ne da, zasuče rukave i snima „Dawn of the Dead (Zora mrtvih)” 1978. godine, sa pola miliona dolara budžeta.

Javna je tajna da su lažni budžet filma od 1,5 miliona dolara podmetnuli distributerima pod nos, osiguravši sebi tako bolje pregovaračke pozicije.
I naravno, nastavak legendarne „living dead” sage inkasira ravno 55 miliona dolara, utemeljivši i ovaj film u horor klasike.

1985. godine, odustavši od polupropalih investicija u ostale žanrove, Romero izbacuje „Day of the living Dead (Dan živih mrtvaca)”, koji je po mom mišljenju, traljavo odrađen.
Zahvaljujući VHS i DVD mediju, film se ipak probija dovoljno masovno na tržište, da ponosno nosi epitet deo „living dead” sage.
2005. godine, Romero snima „Land of the dead”, time nastavljajući nam omiljenu noćnu moru, nastavljajući jahati konja koji trku dobija. Njegov „najbudžetniji” film od 16 miliona dolara je bio pravi hit, to jeste odličan „comeback” zombi babe nakon 20 godina...
Ipak, on te godine nije proveo skrštenih ruku.. ali, o tom, po tom. Samo da napomenem da sa rimejkom „Dawn of the Dead (Zora mrtvih)” iz 2004-te Džordž nije imao nikakve veze. (Sem možda novčane, ali zaista ne bih znao kazati..)
Zatim sledi „Diary of the Dead (Dnevnik Mrtvih)” , čije je snimanje počelo u Torontu 2006-te godine. Do tada, svi njegovi filmovi su snimani u i oko Pitsburga. Kao Stiven King za Mejn, tako i Romero ima neku adikciju ka lokaciji radnje, koju je prekinuo „Dnevnicima Mrtvih”.

Film je sniman u „Vestice iz Blera” maniru, i pomalo odskače od njegovih prethodnih ostvarenja. Odudara u smislu same svoje strukture survival konstrukcije. U ovom delu „živih mrtvaca”, Romero se bavi grupom studenata filma, koje zatekne zombi apokalipsa, a ne šaroliku grupu raznih socijalnih karaktera koji se udružuju zarad opstanka. Lepo osveženje u njegovom opusu.
Ipak, majstor nam je priredio i razočarenje. Barem meni. I to u vidu svog zadnjeg snimljenog filma pod nazivom „Survival of the Dead (Preživljavnje mrtvih)” iz 2009-te godine. Prvobitna zamisao je bila da film bude direktan nastavak prethodnika, sa kojim i ima jednu ili dve dodirne tačke, ali se na žalost odustalo od takvog modela. Šteta, jer je ovako film „poveden” u sasvim pogrešnom pravcu, i po mom mišljenju, unakažen humorom. Jednostavno, to nije Romero. Ipak, i ovaj film se smatra, kao i svi do sada, nastavkom „living dead” serijala.

Malopre sam napomenuo da majstor nije 20 godina sedio uzaludno, skrštenih ruku, nego je pravio filmove i van zombi sage.
Evo ukratko o njima...
1981. snima „Knightriders”, akciono avanturistički film o motociklistima, sa podlogom Kralj Artur sage.
1982. godine završava „Creep Show”, delo iz pera legendarnog (ili da kažem, komercionalnog?) horor pisca Stivena Kinga.
1988. nam daje „Monkey Shine”, horor priču o kvadriplegicaru i njegovom majmunu, pomoćniku...
1990. stiže „Two evil eyes”, adaptacija Edgara Alana Po-a. Iste godine prepravlja scenario i učestvuje u pravljenju rimejka „Noć živih mrtvaca”.
1991. godine se pojavljuje u sporednoj, maloj ulozi filma „Kad jaganjci utihnu”, kao jedan od čuvara Hanibala Lektora.
1993. Kingov „The Dark Half” i Bruiser 2000. godine.
1998. godine prihvata ponudu da odradi reklamu za Capcomovu video igricu „Resident Evil 2”, uživo u Tokiju. Jako impresionirani njegovom reklamom koja je postala hit, a i iz poštovanja ka rodonačelniku zombi pod žanra, čelni ljudi Capcoma mu nude da uradi scenario za prvi Resident Evil film.
Odbija, uz obrazloženje da „nikad ne bi mogao raditi na nečemu što nije njegovo”.

Ipak, kada se valjda podsetio ko je baba svih zombija, prihvata dil i odradi scenario. Ipak, čelnicima se više svidela Pol Andersonova verzija, i ona babe Romera bude odbijena.

Njegov uticaj na sve zombi filmove je izražen i evidentan.
Od Resident Evil serijala, pa sve do 24 days Later, suština, koju je utemeljio Romero, stoji. Infekcija se širi ugrizima i krvlju, jako brzo, i kao rezultat toga je apokalipsa. Mnogi su skrenuli i u pod-pod-žanrove, eksperimentišući i reskirajući. Zombieland, kao drama, je sasvim uspešan projekat. A o zombi komediji Shawn of the Dead mislim da nema potebe govoriti.
Takođe, Romero se pomalo bavi i socijalnim interakcijama svojih protagonista.
Primera radi, mnogi kritičari su napisali da je „Night of the Living Dead” direktan odraz burnih 1960 tih. Zatim, da je „Dawn of the Living Dead” satira na račun potrošačkog društva, a „Day of the Dead” moguća geneza sukoba između civila i vojske u vanrednim, apokaliptičkim uslovima.

Džordž Romero je živa legenda. I u budućnosti, kada ga više ne bude, on će za svakog horor fan-a ostati ono što je stvorio. Živi mrtvac, koji će ponosno tumarati stazama žanra, da podseti sve horor fanove ali i tvorce na istinsku, slatku jezu kojom njegova dela odišu.


[center]
avatar
Šerif
Admin

Broj poruka : 531
Datum upisa : 23.11.2010
Godina : 49
Lokacija : Tigar in da haus

http://sftim.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu